sumljiv
06.06.2006., utorak
26.- Šesti šesti šeste
 Jutros sam se probudijo. Već po samom ustajanju sam zaključijo da nešta ne štima. Okrenijo sam se po skromnoj izbi i ugledo poluakustično-ektričnu gitaru i s par uvježbani pokreta lijevom rukom, bez upotrebe suvišne trzalice naštimo žice pošto sam apsalutni sluhista. Sad je već bilo bolje ijako sam još uvjek osjećo neku nelagodu. Ne nije to bilo od četke za češljanje koja mi se zabila u leđa jer sam prespavo nanjoj. Bilo je to nešto još puno gore. Zasmrdjelo je. Ko da je sam nečastivi nazočijo ovom danu. Pogledo sam se u ogledalo i laknilo mi je pošto nisam nikog ugledo iza sebe, daklen, ne diše mi sam nečastivi za vrat. Pogledo sam onda u dimnjačarov kalendar i naježijo se. Danas je šesti šesti, dvije iljade šeste.Tri šesce: 6-6-6!  Zabrinijo sam se i vratijo u krevet. Prespavat ću ovaj dan, pa kud puklo da puklo. Nešto je vani puklo. Opet sam se zabrinijo. Nisam mogo izdražat da ne vidim šta je puklo pa sam se usto iz kreveta pošto sam se prehodno bijo vratijo u krevet. Pogledo sam kroz prozor i vidijo da je pukla bruka. Počeo sam se još više brinit pa sam abnormalno izjurijo iskuće i sjeo u svog benveja stišćući gas. Neumjesno sam prebacivo brzine iz više u nižu i obratno, zabrinuto pazivši u retrovizor da mi nije sam nečastivi za petama jer to ne bi bilo dobro.Nije ga bilo pa sam skrenijo kod Sumljivog na jednu rakijicu kako bi barem malo razbijo razbibrigu jer sam osjećo da je nekako sve napetije, uključujući i guzicu pederčine koja mi je na opravdano označenom pješačkom prjelazu prjelazijo cestu. Nije bilo normalno kaku napetu guzicu je imo . To me strašno zabrinilo te sam značajno pretiso gas i presamitivši pedera preko šajbe pa u kanal. Kod Sumljivog je bilo puno. To mi je bilo sumljivo jer inače nije puno nego je prazno.  -“Štaš pit?” upita Sumljivi preko šamka. -“ Aaa, častiš?” -“ Jesi ti abnormalan?”, nacereknijo se Sumljivi povukavši dim iz polupopušenog filter Ce Em, usput nehajno prdnivši da je tako zasmrdilo da su se zamaglile čaše. Taj smrad mi je načas pomutijo umom ujedno me asociravši na na onaj od ujutru kad sam se bijo usto, a ondan mi se iznenada razbistrilo: Sumljivi je sam nečastivi. Proletilo mi je to kroz glavu jer sam , prisjetivši se svi ovi godina, skužijo da ni jednom nije častijo, uvjek je neko drugi zavrto cuge. Ošo sam u vece i zapišo mu vece šolju, a onda se ispovraćo nasred pločica. Zadovoljno sam diktirao tenpom prema kući, dok je njemačka mašina još zadovoljnije brundala pod poklopcom bavarskog ponosa industrije. Iza nas je plamteći požar proždiro Sumljivovu gostijonu. “ Sumljivi se dodatno isprdijo, a nije upalijo klimu niti otvorijo prozor ni vrata. Jedna neumjesno upaljena žigica i nekoliko galona benzina za čišćenje fleka te skladište zaostale municije učinili su svoje”- zaključijo sam prelazivši preko pedera s napetom guzicom koji se u međuvremenu digo iz kanala. “Ovom se više neće dignit!” pomislijo sam još jednom.  |
31.05.2006., srijeda
25.- Sušilica
 Jutros je mama kupila sušilicu za veš, pa je žica duž dvorišta koja je dotad služila toj svrhi ostala tužna, jadna i napušena. Napuštena! To je bila štanparska greška. Odlučijo sam iz petni žila promjenit nešto i svezat kera za žicu da trči gore-dolje po dvorištu, uveseljava sliku i istovremeno laje kako bi upozorijo da je svezan za žicu , a i da plaši namjernike. Jedva sam čeko kad će pijac. Jutros sam se probudijo s tom spoznajom. Odjurijo sam na pijac. Vratijo sam se s pijaca pošto sam zaboravijo ponjet novce. Vratijo sam se na pijac. Bilo je kerova u izobilju, al ja sam kupijo baš ovog, jer mi je izgledao nenormalno, taki laju- ne staju. -“ To će lajat ko nenormalno, znam ja take. To je pitbul terijer, taj laje stalno.”- obratijo mi se bivši vlasnik kera koji mi je prodo kera pa više nije vlasnik. A, tako, pomislijo sam. Pitbul! Razlog više da ga svežem na lanac i prošetam se gradom kako bi svi zazirali odmene i vidli kako sam opak pošto imam pitbula.  Svezo sam odma pitbula za lanac koji sam zakvačijo za žicu koja se proteže duž dvorišta, te mu dao ime: Hitler. Tako će svi znat da je zajeban i da ga ne treba milovat. Svezo sam ga na kratko, tako da ne može leć , već će morat stalno stajat i nom-stop lajat, osim u suprotnom ako se ne želi ugušit. Zatim sam odjurijo u špajz ne bi li popijo koji sterojid da budem nabildaniji dok budem vodo Hitlera na lancu kroz grad. Nisam bijo zadovoljan s rezultatom pa sam si dao još dva-3 sterojida sinjekcijom u guzicu. To je već bilo bolje. Vratijo sam s k keru, a on je još uvjek stajo na istom mjestu, nije lajo, a nije se ni kreto ljevo-desno pošto nije ni mogo, ali se nije kreto gore-dolje po žici duž dvorišta. Primjetijo sam da nešto eventualno nije u redu. Izvadijo sam mu krv i poslo na analizu. Sumljo sam na neku bolest. Ubrzo me nazvo veterinar: -“ Kilvare, tvoj ker je mongolojid!” -“ Šta? Oćeš reć da je mješanac? A ja ga kupijo s papirima, kaka prjevara!”! -“ Ne , oću ti reć da nije normalan!”  Tad mi je sinulo zašto mi taj ker , kad sam ga kupovo nije izgledo normalno: bijo je nenormalan!!! Pitbul mongolojid.Svi će mi se smijat . Otkvačijo sam ga sa žice, spomoću lanca zavitlo oko glave i razljepijo ga o komšijinu kuću. Bila je to bavarska hirofa pa je monentalno osto zaljepljen tamo. Iskonplesirani ljudi koji se bave tuđim proglemima su iz društva za zaštitu životinja. Neko me prijavijo, pomislijo sam radoznalo kad sam ji ugledo u dvorištu. -“ Ušli bi vi klinac kodmene u dvorište da nisam kera razljepijo o kuću! Ne bi smjeli ni blizu prismrdit da je on sad tu!” -“ Upravo zato smo i ovdje! Imamo indicije da si zaljepijo kera o fasadu!” -“ Nisam! To su proklete insinuacije!” Ko i svi konplesaši i ovi su bili niski, pošto su bili iskoplesirani zbog niskog rasta, pa jim je zaljepljeni ker za fasadu bijo van vidokruga očiju, pošto sam ga zaljepijo dosta visoko. -“ Dobro! Ovo ti je zasad samo opomena.Zasad pazi! Zasad ti nećemo ništa, ali ubuduće...” Odoše. Odahnijo sam smišlju kako jedva čekam da se ker dobro osuši na suncu pa ću ga uštavit. Požalijo sam što nije pekinezer pa da si napravim kapu Dejvi Kroket. Ali, ko zna. Jednoga dana....  |
25.05.2006., četvrtak
24.- Ženskar
 Prati me glas da sam ženskar. Često, gotovo svakodnevno mjenjam trebe. Bojim se da ću ji uskoro sve potrošit, da ji neće više bit. Ne znam šta se to mora čovjeku dogodit da se iz čista mira probudi u anbulanti, al ja sam se jutros opet probudijo u anbulanti. U čekajonici, naravno. Prdnijo sam prigodom čina buđenja, što sam inače uvjek bez pogovora činijo, pa su me neke gospođe poprjeko pogledale, a neki su se smijali. Ne znam kako bolesnim osobama može bit do smjeha. Krenijo sam ka izlazu i skoro se sudarijo sa g. Neravnim Zagrizom. -“ Oooo, g. Neravni Zagrize, koim dobrom?” -“Nije dobro, Kilvare.”  Objasnijo mi je da čim ide kod doktora nemože bit dobro. Najime mučijo ga je smrad nogu koji je prelazijo na čarape, s čarapa na obuću itakodalje. Bijo je to zanjega nerješiv proglem, a pokazalo se i za doktore. I ja imam isti problem, ali se ne obazirem. Kad ljudima u užem krugu, kad sam npr. u užem krugu, postane sumljivo i počmu sumljat da kiseli smrad ne dolazi iz obližnje kace s kupusom, ja fino prdnem i rastjeram ji, a rastjeram i sumlje oko moji nogu. Tako do sada niko nije došo do zaključka o smradu moji nogu, samo se sumljalo. Kad idem kod kake trebe iz fine kuće, ne bili spavo šnjom, dovinem se sljedećem rješenju: Navučem preko čarapa i koleđica-šimika najlon kesu i dobro bandažiram izolir trakom da dobro dihta i eventualni smrad ne izlazi i širi sumlje. Kad dođem kod trebe ona mi ne da u krevet u prljavim kesama, pa ja preko nji navučem još jedne čiste i bandažiram. Tako onda spavam bezbrige kodnje u krevetu. Ujutru kad se probudim kodnje u krevetu imam običaj prdnit nakon čina buđenja. Zato me svaka izbaci na ulicu , pa moram tražit drugu trebu. Prati me glas da sam ženskar.  |
19.05.2006., petak
23.- Ninfomanka
 Jutros sam se probudijo na jednom dosta toplom mjestu. Neki čudni, rogati tipovi su trozupcima naganjali neke babetine, kosturovi su štangama gurali u jezero nuklearne mokraćne kiseline ove što su pokušavali izać, neka budala s glavom umjesto guzice je daskom sa čavlila pljeskala po guzici nekog idijota s guzicom umjesto glave. Nisam se čudom mogo načudit ijako nisam ništa popijo ni pojeo, pritom podrazumjevam i drogu, kadli mi priđe jedan rogati. -" A, ti si novi! Pederi u protestanckom paklu idu u bačvu s govnima s guzicom prama van." objasnijo mi je usmjerivši me prema praznoj kaci punoj govana. Mislim, bila je prazna jer nije nikog bilo u njoj, dok su se u drugima pederi tiskali s ninfomankama.  -" Ali, ja nisam peder. Je da sam se šminko kod Robije, oblačili smo štranple i stavljali uloške da nam šuškaju kad odamo, al to je bilo samo zato što smo prijatelji." -" Ništa ne znam, upadaj u bure, sad će doć i ninfomanka pa se podjednako tpite.A i Hitler je večeras dežuran pa ste ijonako najebali." Taman sam se poradovo kako će doć ninfomanka, kad li se pojavi desetar . -" Pa ovaj nije protestant! Ovo je protestancki pakao. Tjeraj govno ovdale!" Probudijo sam se na smeću kraj pune kese korištenih uložaka.  |
18.05.2006., četvrtak
22.- Jozo na Festivalu glunca
 Večeras sam se izvejo na Festival glunca. Sva primitivna krema našeg malega mista se skrcala u novooblovljenu dvoranu klimatizirana kazališta ne bil uživo vidli Strikana i Guzinu iz Naše male klinike. Kako su ulazmice unaprjed bile rasprodane, odlučijo sam maznit balkon drugi red jednoj onemoćaloj babetini. Imala je ispred sebe onaj stalak za naslanjanje, napravi korak, pa gurne stalak, pa korak i tako 2 po dva centimetra, vidim ja, napreduje prema ulazu di kidaju karte. -"Dajte, teta, ja ću vas sprovest. " -" Joj, Jozo, zlato moje drago..."  A ja kartu i furi prema ulazu. Smjestijo sam se udobno u prvi red. Babu su poslje puštili da stoji. Stajala je cijelu prestavu, 2 sata i 15 minuta, bez pauze. Stalno sam se okreto i gledo kako se muči. Mislijo sam cijelo vrjeme, šteta što je Robija na lokaciji pa skupa ne možemo gledat artritičnu babu kako mora stajat. Prestava je izgleda bila smješna jer su se gledatelji cijelo vrjeme smijali ko blesavi. I ja sam se smijo, ijako nisam gledo prestavu, samo sam buljijo u babu i smijo se. Bilo mi je najsmješnije što je mislila da sam Jozo!  |
21.- Ploča odmene
 ( Ovaj članak je esluzivno odmene Pajo Pakšu naručijo u komercijalne svrhe za faking vinkovci.blog.hr i živa je istina, a osobe , događaji, mjesta i prjevozna srectva su istinita) Bilo je to dok sam još bijo negdi, a sad, slagaću- 3. il 4. oslovne .Rok je unas još bijo u pećini, tako da su glavni bili imterpretatori zabavne i narodne muzike. Ma kaki rok, to se nije smilo ni spominjat, osim kad ideš odslužit vojni rok. Brijo sam, sad će se neki smijat: na Krcuna Škindrljčanina , Radmilu Karaklajić, Štefeka, Ansabl Vlado, Nikolu Karovića, Tončija Kljakovića, Orkestar Ace Trendefilovića… Kad smo kod Trendefilovića, imali smo i mi svog Acu : Đigunovića koi je imo flizuru preklapaču ijako nije bijo ćelav. Dođem ja tako u Sport di je jedino bilo ploča i gledam singlice: nova od Safeta Isovića « Ašik biber kalajišem nano » , nova od Ive Robića: « Aufiderzen majn bruder» , onda nova od Čkalje , sa forama i 1 pjesmom: «Čkalja i Raka se žene», stara od 4 Em : « Bojate Bane Buski», nova od Drage Diklića»Helo, kaj si danas delo?» i sad da ne nabrajam. « Čika Mile, jev imate novu od Ace Đigunovića?»-upitam ja s govornom manom jer sam tad mjenjo zube. -«Ima evo još jedna: « Divojka mi učkur opeglala», prodaje se ko luda!» Platijo sam i dok mi je čika Mile umato ploču u Zvjezdin pakpapir za umatanje, u prostorije Sporta stupi glavom i bradom On. -«Mile, jel ima šta odmene»? -«Nema, Aca Đigunoviće!» -«Kako nema, jebemu kaladont( u ono vrijeme je bilo frajerski sovat kaladont), pa izašla mi je nova ploča!» -«Žavo mi je , Aca, ovaj mali je kupijo zadnju.» Dok se on okrenijo, ja se već odšuljo do izlaza i iskrado se van. -«Stoj!»  Nisam se obaziro, već sam uvatijo avijatiku Lenjinovom lupajući nogama u guzicu sve prama Nuštru. Nisam se usudijo okrenit da vidim jel me prate, već sam se zaustavijo kraj jednog fijakera i pogledo u letrovizor. Bili su mi za petama- Aca Đigunović, Mile trgovac i čika Bata iz prodavaonice cipela Borovo, prekoputa Sporta, malo ukoso, koji im se pridružijo jer je bijo peder i volijo je gledat muškarcima u guzicu dok trče, to mu je bijo fetiš . Diktirali su tenpom i prjetila je opasnost da me stignu . Kod pijace sam već bijo rika. Tu ugledam prjevozno srectvo Paje sodara- motorić s platončićom na kojemu su bili poredani sifoni, lijevo pune boce, a desno prazne. Pošto sam bijo u kondiciji i ostavijo ovu trojicu dosta iza sebe, odlučim se malo okrjepit Pajinom sodom, dok je Pajo vršijo isporuku u kući pred čijom kapijom od dvorišta od kuće u koju je ušo se zaustavijo, pa sam se okrjepijo sodom. Sad sam bijo još brži,pogotovu jer sam skinijo majicu i patkošulju zbog ajer dinamike, davši petama vjetra.Trčo sam ko lud. Iznenada me neka ruka ščepa za kragnu i podigne iznad tla tako da više nisam imo oslonac na tle. Krajičkom oka sam ugledo Acu, a Mile mu je pomago. Uzeli su vozilo sodara Paje, povadili sifone i stigli me, čika Bata je vozijo kako bi jim gledo u guzice dok se truckaju u platončiću, dok su njih dvojica stajali u platončiću. -« Sad sam odsviro svoje( tako se onda koristijo izraz za «najebo sam» ).» pomislijo sam dok su me spuštali na tle . Aca mi je oduzejo singlicu, podero papir, izvadijo flomaster (kojih je tada za kupit bilo samo u Njemačkoj) i stisnuvši oči me pogledo, napamet se potpisavši na omot ploče. «Na! I da se više nije dogodilo da kupiš moju ploču , a da ti se ja ne potpišem na ploču odmene. A tebi Mile je isto ovo samo opomena da ne prodaješ ploče odmene dok mene nema u Sportu. Znaš dobro kad stiže šinobus iz Slakovci». -«Neće se to više ponovit, druže Aca !» Svi se slatko nasmijašmo.  |
11.05.2006., četvrtak
20.- Dragan
 Jutros sam se probudijo sav balav. Dobro mi je mama rekla da ne spavam kraj otvorena fližidera, al ja za inat nisam slušo. Ne volim slušat starije. Volim slušat gramafon, štajaznam, Labuda Trcića, Sojku Dojku, Labana, Jašara Sitnoguzoskog, a od grupa Retardiranih 6 , Momke s Orljave, Mlazna soda, Bjelo dugme, Češljugarevački zaštitari, TBF , Referendum, štajaznam- Puškomitraljezce, Let 3 otkad su prešli na narodne i drugo. Nema brate do narodne muzike. Turijo sam u enpetri plejer svog benveja enpe 3ri od Bigamije Krkanj i dodo gas . Još jedan dan u potragi za poslom. Ako ovako nastavim neću nikad nać posla. I nisam se prevarijo. Put me odveo do okupljališta prostitutaka sviju fela iz svi mogući država bivše željezme zavjese. Nasumičnim odabirom kocke izabro sam jednu guzatu Ingušetijku. Bila je niska , što mi se nije svidilo, al kocka je rekla svoje.  -“ Duju spik ingliš?” upitam ja nju na čistom , ha, ne sad baš osfordskom, al kenbriđki je sigurno bijo. Umjesto odgovora osjetijo sam blagonaklovno, ali umiljato a opet avtoritativno tapkanje po ramenu. -“ Ćujo sam sve! Ja sam šef kurava ovog rajona, Dragan. Drug Dragan! Treba mi sposovna osoba ko ti, neko ko zna jezike.” Nisam mogo povjerovat vlastitim očima. -“Dragane, jebemukaladont, jesi to ti?” -“Kilvare?” Prepozno me kad sam se posve okrenijo. Zagrlišmo se i izljubišmo, ijako nismo pederi. Draganu sam kad smo bili u vojski spasijo život. Grlili smo se, ljubili, milovali. To mi je postalo sumljivo. -“Dragane, ne valjda i ti ?” -“ Da, Kilvare, takav je trend. Tako je to danas. Il jesi, il nisi. Ja, eto, jesam. Moro sam se opredjelit. Radim s kurvama, one su mi poso, šnjima privređujem za kruh, mljeko, hrenovke, kupim nešto vegete, safun, četrdent za rublje, platim struju, komunalije, gorivo za mrecedesa. Otplaćujem kuću.Stan više ne otplaćujem pošto sam ga otplatijo.... Di sam ono stao?” Pajo:” U govno!” -“ A , da! Okružen sam skurvama i ne bi bilo poslovno smoje strane da spavam šnjima...” _” Pa spavaš s muškima, pedere jedan. A volijo sam te ko brata.” -“ Pa kad si mi brat!” Tužno sam se vraćo kući prešaltavši u jadnu drugu brzinu, kad je sve jadno, nek bude još jadnije. Danas sam naučijo da svko može bit peder. Ja, ti, on, moj brat, tvoj tata, tvoj muž... Kad sam stigo kući isjeko sam žile i pozvo hitnu. -“ Aa..aa..l.o...hitn.....a..” -“ Da,moljim, izvoljite!?” -“ Pr..erezzz..o sam si...v...ene...!! -“ Crkni, pedere!” ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu... ...tu-tuuuuu...  |
